Blago iz Lime I deo.

 

Šta se desilo i gde je završilo jedno od najvećih blaga u istoriji?

Priče o gusarima i zakopanom blagu su omiljene mnogima i to pre svega deci. Gotovo smo svi kao klinci maštali kako ćemo na nekom dalekom tropskom ostrvu da pronađemo zakopano blago i time rešimo sve svoje probleme. Koreni ovih priča su zapravo stvari događaji. Jedan od takvih slučajeva se zbio 1820 u Peruu u Južnoj Americi tada španskoj koloniji. U glavnom sedištu kolonije gradu Limi španci su pljačkajući Inke skupili ogromne količine zlata. Naravno da je pljačka i španska strahovlada nepovoljno uticala na njihovu reputaciju među domorocima koji su se digli na ustanak. 

Zabrinut da bi ustanici mogli pokrasti zlato koje nekad i bilo njihovo glavni katolički biskup za grad Limu je odlučio da ogromne količine crkvenog zlata izmesti na sigurno mesto. Tada je odlučeno da se celokupna količina zlata u današnjoj vrednosti od oko 60 miliona dolara po noći zaprežnim kolima doveze do luke a odatle prvim dostupnim brodom preveze što dalje na sigurno. Taj brod je bio trgovački brod ,,Merry Dear" pod komandom engleskog kapetana Tompsona. 

Kapetan je do tada bio poznat kao pošten i pouzdan čovek što ga je kod španskih vlasti verovatno i preporučilo za ovaj zadatak ali... 

Brod je odmah posle utovara isplovio a u njega su se pored posade ukrcali sveštenici i stražari za zadatkom da paze na blago koje se sastojalo od zlata, srebra i dragulja. Nakon isplovljavanja blago više nikad nije viđeno bar što se tiče španskih vlasti i katoličke crkve. 

Par nedelja kasnije na obalama Perua su se iskrcali kapetan Tompson i njegovi mornari ali ne sa broda već čamcima za spasavanje.

Ubrzo su dovedeni pred španske vlasti gde su ispričali kako je brod zahvatila jaka oluja i da je zajedno sa blagom potonuo. 

Naravno da kad je u pitanju gubljenje tako vrednog tovara da će vlasti tražiti i dodatna objašnjenja. Pogotovo kako je moguće da su preživeli samo Tompson i njegova posada a sveštenici i stražari nisu za koje su tvrdili su se udavili. Zbog ovog su španci Tompsona i njegovu posadu preventivno strpali iza brave. 

Dodatni problem im je nastao kada su talasi izbacili tela sveštenika na obalu. Tamničari su tada naprednim tehnikama ubeđivanja pritisli Tompsona i njegovu posadu ne bi li im iščupali istinu o brodu i blagu. Mornari su pod bičevima razvezali jezik i priznali da skovali plan da preotmu blago pa su u pravom momentu pobili stražare i sveštenike a zatim brod okrenuli prema jednom nenaseljenom ostrvu gde su svo blago istovarili i potom sakrili u pećini duboko u džungli. 

Potom su brod okrenuli prema obalama Perua gde su ga u blizini obale sami potopili. Prethodno su smislili priču o oluji kako bi se opravdali vlastima zbog gubitka tovara. Španski mučitelji su nakon dugog i strpljivog obrađivanja uhvaćenih mornara došli i do imena ostrva gde je sakriveno blago. 

(Nastaviće se)